Vlada Crne Gore je usvojila urbanističko-tehničke uslove za solarnu elektranu nominalnog kapaciteta 81,1 megavat kod Pljevalja. Lokacija je u kompleksu ugljenokopa i termoelektrane.
Grčka je na Balkanu ubedljivo najuspešnija u transformaciji ugljarskih područja u čvorišta za zelenu energiju i visoke tehnologije. Projekti u regionu su uglavnom za solarne elektrane. Susedna Severna Makedonija je sledeća po učinku, a Rumunija i Bugarska te Srbija i Slovenija su napravile prve korake. Bosna i Hercegovina i Kosovo su i dalje u fazi planiranja, a Crna Gora im se priključuje sa svojim velikim fotonaponskim projektom.
Vlada u Podgorici je usvojila urbanističko-tehničke uslove za tehničku dokumentaciju za solarnu elektranu Rudnik uglja od 81,1 megavata maksimalnog kapaciteta iliti pika. Lokacija je kod Pljevalja, u katastarskoj opštini Ilino Brdo I, na delu ugljenokopa Potrlica.
Kako stoji u elaboratu dostavljenom u sklopu projekta, priključni kapacitet bi bio 62,5 megavata. Kopom upravlja kompanija Rudnik uglja Pljevlja, koja je i investitor. Površina iznosi 62,6 hektara.
Vlada planira da Termoelektranu Pljevlja zatvori 2041, čime bi bila okončana upotreba uglja u Crnoj Gori.
Vlasnik firme je državna Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), čija je i Termoelektrana Pljevlja, a ona je trenutno u zastoju zbog velike rekonstrukcije. To je jedino postrojenje na ugalj u zemlji. Vlada namerava da ga zatvori 2041, čime bi bila okončana upotreba uglja.
Rudnik uglja Pljevlja je u martu predstavio plan pravedne tranzicije. Namerava da osnuje 12 preduzeća za transformaciju ovog regiona uglja i da ih izdvoji iz svog sistema. Delatnosti uključuju izgradnju, saobraćaj i instaliranje male hidroelektrane Durutovići i fotonaponskog pogona.
Prethodna vlada je pre dve godine inicirala izradu plana za pravljenje industrijskog kompleksa u Pljevljima. U tom kraju na severu Crne Gore su u toku i brojni projekti elektrana na obnovljive izvore nevezani za navedene poduhvate.
Izvor: Balkan Green Energy News