Srbija namerava da do 2040. godine prestane da koristi mazut i ugalj u sistemima daljinskog grejanja. Plan je da se ova fosilna goriva zamene solarnom energijom, drvnom biomasom, toplotnim pumpama, komunalnim otpadom, geotermalnom energijom.
Maja Vukadinović, v.d. pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene, ističe da je cilj da do 2040. godine u sistemima daljinskog grejanja ne budu korišćeni mazut i ugalj.
„Načelno, ideja je da se fosilna goriva zamene solarnom energijom, drvnom biomasom, toplotnim pumpama, komunalnim otpadom, gotermalnom energijom, a spisak konkretnih programa i projekata do 2028. godine se može videti u predlogu Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050, za period od 2026. do 2028“, kaže Vukadinović za Balkan Green Energy News.
Prema Predlogu sprovođenjem projekata u oblasti dekarbonizacije u pojedinim sistemima daljinskog grejanja, i očekivanim efektima do 2028. godine, udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji toplotne energije u tim sistemim bi porastao sa sadašnjih 2,4 odsto na 5,5 odsto.
Udeo obnovljivih izvora energije bi trebalo da se poveća sa 2,4 odsto na 5,5 odsto
Trenutni miks goriva prema podacima za 2023. godinu je sledeći: 75 odsto prirodni gas, osam odsto derivati nafte, dva odsto ugalj, dva odsto drvna biomasa i 13 odsto je kupljena toplota. Struktura proizvodnje kupljene toplote je 46,8 odsto prirodni gas, 48,8 odsto ugalj, 3,3 odsto drvna biomasa, 1,1 odsto mazut.
Kupljena toplota se odnosi na toplane koje nemaju sopstvenu proizvodnju već nabavljaju toplotu iz termoelektrana Elektroprivrede Srbije, kao što su Obrenovac, Kostolac i Lazarevac. Tu su i Novi Sad i Sremska Mitrovica koji imaju sopstvenu proizvodnju toplotne energije, ali kupuju toplotu i od EPS-ovih Panonskih elektrana, u čijem sastavu su tri termoelektrane-toplane (kogeneraciona postrojenja) u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu.
Prirodni gas, prema rečima Vukadinović, ostaće dominantan izvor za obezbeđivanje toplotne energije, kao što je i danas, s tim što će se do 2040. godine njegov udeo umanjiti sa 73 na 50 odsto.
Na pitanje kakvi će biti efekti dekarbonizacije na rad toplana, ali i građane, u Ministarstvu odgovaraju da će građani imati čistiji vazduh u gradovima, posebno tamo gde se sada koristi ugalj ili mazut.
U pripremi Strateški plan za politiku dekarbonizacije sektora daljinskog grejanja
„Vrlo je bitno da se paralelno sa procesom zamene goriva obnovljivim izvorima energije sprovodi i energetska sanacija zgrada i smanjuje potrošnja energije potrebne za grejanje. Na taj način i komfor stanovanja postaje značajno bolji“, navodi Vukadinović.
Dekarbonizacija bi, dodaje, morala da vodi i unapređenju celokupnog rada toplana, kao i smanjenju gubitaka u mreži, modernizaciji podstanica, uvođenju dnevnih i sezonskih skladišta toplotne energije. U finansijskom smislu rad toplana bi trebalo manje da zavisi od volatilnosti cena uvoznih goriva, poručuje Vukadinović.
U pripremi je i Strateški plan za politiku dekarbonizacije sektora daljinskog grejanja, koji se piše u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Poslovnim udruženjem Toplane Srbije.
Dokument će definisati korake za unapređenje sistema daljinskog grejanja, uključujući skladištenje toplote, primenu toplotnih pumpi, korišćenje toplotne energije dobijene tretmanom otpada, kao i razvoj prvih sistema za daljinsko hlađenje.
Izvor: Balkan Green Energy News